Kako se uzgaja Diskus – Kralj akvarijuma

Kako se uzgaja Diskus - Kralj akvarijuma

Ciklid iz Amazona, Diskus (Symphysodon aequifasciatus), ima telo u obliku diska odakle potiče i naziv ribe koju akvaristi smatraju kraljem akvarijuma.

Diskus je snažna i otporna vrsta ribe koja može da naraste i do 25 cm, a prosečan životni vek joj je deset godina.  Međutim, diskus je vrlo zahtevan za uzgajanje i potrebno mu je osigurati idealne uslove za život.

Nakon godinu dana, diskusi dostižu polnu zrelost i formiraju se parovi spremni za mrest. Za uspešno polaganje jajašca potrebno je osigurati poseban akvarijum (dimenzija 50x50x50) bez podloge i biljaka, s mekom vodom temperature dvadeset stepeni celzijusa, niskim nivoom karbonata KH<1, GH 2-3 stepena i pH 5,8 – 6,2, što se postiže pomoću RO aparata.

Mrestiti se mogu i u vodi s drugačijim parametrima, ali je u tom slučaju količina ikre manja. Akvarijum – mrestilište treba postaviti na mirno mesto jer diskusi u vreme oplodnje ne podnose šumove iz sredine niti nadgledanje znatiželjnih “voajera”, a neophodno je osigurati im i veći list ili keramičku posudu u koju će polagati ikru.

Vodite računa: nije retkost da zbog loših uslova roditelji pojedu jajašca ili potomke!

Kada prebacite diskuse u mrestilište, obavezno im pojačajte prehranu i menjajte vodu svaka dva dana jer će to matični par podstaći na mrešćenje. Čim primetite da im je koža dobila intenzivniju boju, da se gurkaju, znaćete da su spremni za mrest.

Ženka polaže jaja, a mužjak ide iza nje i oplođuje ih. Nakon toga, zajednički se brinu o ikri i povremeno je “provetravaju” mašući iznad nje perajama. Proces oplodnje traje 72 sata, posle čega se na ikri pojavljuju repići i roditelji mališane premeštaju na drugo mesto gde će u roku od 3 – 4 dana proplivati.

Do tada će mama i tata promeniti boju (potamneti), a na njihovim telima formiraće se hranljiva sluz.

Specifični su baš zbog načina na koji hrane mlade: hvataju se na telo tamnijeg roditelja jer se na njegovom telu nalazi više hranjive sluzi i jedu je s njega. Na ovaj način mali diskusi hrane se deset dana nakon čega se dodatno prihranjuju artemijom.

Najčešće bolesti koje napadaju ove lepotane su crevni paraziti i “rupe u glavi”.

Crevni paraziti (Hexamita) – bolest se manifestuje uvučenim stomakom i beličastim sluzavim izmetom, a riba se skriva po uglovima akvarijuma i povraća hranu. Parazit prvo napada sistem za probavu, a zatim bubrege i jetru.

Događa se da diskusi zaraženi heksamitom dugo nemaju vidljive simptome, ali poremećaj u kvalitetu vode može oslabiti ribu i podstaknuti razmnožavanje crevnog parazita, pa životinja gine u roku od tri dana. Za lečenje se koriste preparati koji sadrže metronidaziol.

Rupe u glavi – Ovu bolest izaziva nedostatak kalcijuma, fosfora i vitamina D potrebnih za normalan rast i razvoj riba, a uzrok manjka ovih elemenata najčešće su neadekvatna i jednolična prehrana. Na glavi ribe, iznad očiju, pojavljuju se rupe.

Za lečenje ove bolesti najbolje je povećati temperaturu vode u akvarijumu na 35 ˚C i rastvoriti tablete orvagila.

Posted by Snjeza October 21, 2013 Read More

Akvarijum sa slatkom ili slanom vodom

Mnogi akvaristi kada vide lepo održavan morski akvarijum (sa slanom vodom), sa egzotičnim koralima, anemonama koje se njišu i tropskim ribicama jarkih boja, požele da baš to bude njihov hobi. Međutim, troškovi i stvari koje treba razmotriti kada prvi put postavljate ovaj tip akvarijuma mogu biti zastrašujući za početnika, a slatkovodni akvarijum je generalno jednostavniji izbor kada je u pitanju vaš prvi akvarijum. Postoji nekoliko osnovnih razlika koje treba razmotriti kada birate između ova dva tipa.

Voda

Najočiglednija razlika između slatkovodnog i morskog akvarijuma je dodavanje soli u vodu. Slatkovodnom akvarijumu je potrebna samo čista nehlorisana voda. U akvarijume sa slanom vodom treba dodati morsku so koja se može kupiti u prodavnicama opreme za akvarijume.

Za razliku od kuhinjske soli (natrijum hlorid), morska so sadrži široku raznovrsnost rastvorljivih minerala koji su neophodni za morski život. Dostupne su različite vrste morskih soli i vaš izbor može zavisiti od vrste koju želite da gajite. Hidrometar se koristi za merenje količine soli u vodi. Kada akvarijum dostigne odgovarajuću količinu soli, može se dopuniti sa slatkom vodom, osim ako ne zamenite vodu; iako će sama voda isprati, so neće.

Filtracija

Većini slatkovodnih akvarijuma je potrebna neka vrsta filtera – često kombinacija vazdušnih ili vodenih pumpi i podloge za filtraciju kao što su sunđeri, ugljenik ili šljunak. Pored toga morskim akvarijumima je potreban skupljač proteina, takođe poznat kao frakcionator pene. Ovi uređaji koriste mehuriće da naprave penu i uklone zagađivače iz vode koji su premali da bi se uklonili običnim filterima. Oni su potrebni da bi održali odgovarajući hemijski sastav vode u akvarijumu – morske vrste su osetljivije na azotni otpad od slatkovodnih vrsta.

Živi kamen iz okeana je vrsta filtracije koja je postala popularna čak i u najjednostavnijim morskim akvarijumima. Komad odavno izumrlog korala služi kao dom različitim algama i majušnim organizmima koji pomažu pri prečišćavanju vode, prerađuju biološki otpad i stabilizuju hemijski sastav vode. Pored toga dobro naseljen živi kamen će sprečiti razvoj suvišnih algi u vašem akvarijumu. Zbog potreba živog kamena i drugih vrsta koje se hrane ostacima iz filtera većini morskih akvarijujma je takođe potrebna “powerhead” pumpa da poveća kretanje vode. Cirkulacija vode je neophodna vrstama koje se hrane ostacima iz filtera i sprečava stagnaciju; međuim pazite da ne uništite male ili vrste koje se sporo kreću.

Bioti

Okean je mnogo veći i mnogo stabilniji od prosečnog jezera ili reke i zbog toga su morske vrste mnogo osetljivije na promene u njihovoj okolini od slatkovodnih vrsta. Trebalo bi da se odrede optimalne temperature za svaku vrstu i da se pomno prate. Merenja hemijskog sastava vode, kao na primer pH, fosfata, nitrata, kalcijuma i drugih bi trebala često da se izvode u novom akvarijumu a povremeno u već postavljenom akvarijumu. Beskičmenjaci kao što su puževi, anemone i korali su čak manje sposobni od riba da se adaptiraju na promene u kvalitetu vode.

Veći akvarijum će uvek obezbediti akvaristi početniku više slobode, jer će veća količina vode apsorbovati i smanjiti varijacije u temperaturi i hemijskom sastavu vode. Za početnički slatkovodni akvarijum dobra veličina je tank od 20 galona, ali za prvi akvarijum sa slanom vodom, više se preporučuje 30 galona ili još veći akvarijum.

Pored dodatnog troška zbog opreme i većeg akvarijuma, morski akvaristi treba da znaju da su vrste koje žive u slanim vodama obično mnogo skuplje od slatkovodnih. Međutim cena i osetljivost morskih ribica je odličan razlog da se investira u kvalitetnu opremu i odgovarajuću veličinu akvarijuma. Imajte na umu takođe i to da morskim ribama odgovara da ih ima manje u akvarijumu za razliku od slatkovodnih riba, tako da će morski akvarijum imati manje riba nego slatkovodni iste veličine.

Akvarijumi sa bočatom (slankastom) vodom

Postoji treća, manje poznata solucija u debati o slatkovodnim i morskim akvarijumima: akvarijum sa bočatom vodom. On simulira ambijent kakav je u močvarama, rekama i ušćima gde se u okean uliva slatka voda i gde je salinitet razređen. Vrste iz ovakvih sredina (kao što je npr. glavoč) mogu bolje od slatkovodnih ili morskih vrsta da podnose varijacije u salinitetu i kvalitetu vode.

Akvarijumi sa bočatom vodom u suštini koriste istu opremu kao i slatkovodni, dodaje se samo morska so i hidrometar da meri određenu dubinu. Ne mogu se naći u svim prodavnicama akvarijumske opreme vrste koje žive u bočatim vodama, ali neke se mogu držati u slatkovodnim uslovima i polako se aklimatizovati na salinitet bočatih voda.

Posted by admin January 30, 2012 Read More

Ribice sa karakterom

Ribice sa karakterom

Mnogi ljudi se odluče za akvarijum pre nego za neke druge vrste kućnih ljubimaca jer su tihi, nemaju alergene i ne zahtevaju preveliku brigu. U suštini vaša interakcija sa ribicama se svodi na to da ih gledate kako plivaju unaokolo i jedu. Ribice čak mogu da naslute kada je vreme za hranjenje i da izađu na površinu kada im priđete sa pahuljicama – iako bi mnogi mogli da tvrde da se to teško može porediti sa igrom dobacivanja sa zlatnim retriverom.

Postoji međutim nekoliko vrsta akvarijumskih ribica koje imaju -ako smemo da kažemo- svoj karakter. To su uglavnom ribe predatori, koje su spremne da se malo potrude da bi dobile hranu a malo više su inteligentne od vaše prosečne crne neonke. One nisu nužno najlepše ribice na svetu ili prikladne za akvarijum sa više ribica, ali ako tražite “psića bez krzna”, one bi mogle da odrade posao.

Oskari

Oskari iz porodice ciklida su inteligentni mesožderi poreklom iz sporih reka Amazonskog sliva u Južnoj Americi. To su ribice ovalnog oblika sa karakterističnim napućenim ustima. Njih ima u različitim, kao mermer išaranim, kombinacijama crne, crvene, narandžaste boje i albino, a njihove male ljuspe im daju baršunast izgled. Zdrav oskar može da živi do šesnaest godina.

To su živahne, razigrane ribice, posebno kada ih hranite, a imaju običaj da iskoče na površinu i zapljusnu i preurede dekoracije pa čak i da ih izbace iz akvarijuma pljuvanjem. Prave biljke bi trebalo da se stave u saksije i bezbedno pšričvrste ili će često biti iskopane. Plastični ukrasi mogu postati igračke i mnogi vlasnici oskara misle da često tumbanje ukrasa daje oskaru šansu da istražuje (i menja) novo okruženje.

Oskari vole raznovrsnu zaleđenu, suvu i živu mesnatu hranu. Oni su proždrljivi i brzo će prepoznati ruku koja ih hrani. Možete ih dresirati da se prevrnu kad uzimaju hranu a neki će čak naučiti da uživaju kada ih mazite. Oni su veoma pažljivi, nekad zahtevni, a ponekad i razmaženi. Rastu veoma brzo – a mogu da narastu do 30 cm. Akvarijum od 30 galona je dovoljan za mladog oskara ali odraslom je potrebno 75 do 100 galona. Iako nisu agresivni na prvi pogled, obično ih ne treba stavljati u akvarijum sa drugim vrstama ribica zbog njihove predatorske prirode. Pogodni cimeri u akvarijumu mogu biti ribe koje su prevelike da bi postale plen. Iako je pojedincima teško odrediti pol, oni će se spariti ako se gaje u malim grupama. Kada se spare, lako se razmožavaju i postaju privrženi roditelji, čak do te mere da žvaću hranu za njihove mladunce.

Paku ribice

Paku je u srodstvu sa piranom i veoma liči na nju, međutim on je uglavnom biljojed i koristi svoja moćna usta da smrska semenje i orašaste plodove u divljini. Oni su pak oportunisti i poješće većinu stvari koja može da im stane u usta, uključujući i manje ribice u akvarijumu, ako im se pruži šansa.

U akvarijumu, paku ribice se mogu hraniti raznovrsnim pahuljama, peletima i zelenim lisnatim biljkama. Za nekoliko godina oni mogu dosta da porastu -do 60cm u dužini- i kao takvi se moraju držati u ekstremno velikim akvarijumima (do 250 galona kada skroz porastu). Paku ribice mogu da žive decenijama u akvarijumu.

Paku ribice prepoznaju svoje vlasnike i uživaju kada ih oni maze. Oni će često tražiti hranu i jesti iz vaših ruku. Njihov karakter je veoma sličan kao kod pasa. Mogu se držati sa drugim paku ili velikim ribicama, veoma su razigrani i često jure jedni druge po akvarijumu. Međutim zbog nihove burne prirode, oni mogu nehotice da udare u ili da oštete ukrase i druge prepreke u akvarijumu. Grejači naročito predstavljaju opasnost jer oštećeni grejač može da ubije strujom ribicu (i vlasnika). Paku bi trebalo da se drži samo sa otpornim i jakim dekoracijama, filterima i grejačima.

Iako su paku ribice poreklom iz Centralne i Južne Amerike, oni su se nastanili i u mnogim slatkovodnim oblastima delom zbog tendencije akvarista da ih “oslobode” kada porastu, i oni nekad zamene ili nadmaše tamošnje domaće vrste, pa je nezakonito puštati ih u divljinu. Umesto toga, paku koji je porastao više nego što je poželjno može se prodati prijatelju, prodavcu tropskih ribica, ili još bolje, može se donirati akvarijumu u zoološkom vrtu.

Balon ribe

Balon ribe, poznate i kao fugu ribe su prepoznatljive po njihovom jedinstvenom defanzivnom mehanizmu. Kad su ugrožene, one progutaju veliku količinu vode ili vazduha i nateknu i postanu dva do tri puta veće od prvobitne veličine i tako zaprepaste potencijalne predatore jer postaju prilično neprijatan plen. Neke balon ribe su bodljikave (kao što je bodljikava balon riba). Pored toga, divlje balon ribe imaju otrov koji je prilično smrtonosan kad se pojede. Većina akvarijumskih balon riba nema ovaj otrov jer da bi ga proizvele, moraju da progutaju određenu bakteriju koja se nalazi u divljini.

Balon ribe se mogu naći u različitim sredinama širom sveta, postoje vrste koje žive u slanim, bočatim i slatkim vodama. Mnoge vrste poreklom iz pomešanih voda, kretaće se bliže okeanu kada porastu pa će im stoga biti potrebna slanija voda kada ostare. Zbog nihovih raznovrsnih i kontradiktornih potreba, trebalo bi da proverite koja je vrsta u pitanju pre nego što kupite ribicu.

Osim njihove sposobnosti da se napumpaju, sve balon ribe imaju karakterističnu odliku – četiri zuba koja formiraju neku vrstu kljuna, koje koristre da bi smrskali oklope njihovog plena, a to su često škampi, krabe, školjke i puževi. Balon ribe jedu skoro sve što je mesnato, ali im treba davati dovoljno hrskave hrane da bi im se zubi potkresali, u suprotnom će oni previše porasti i biće potrebno potkresati ih naknadno.

Balon ribe su veoma razigrane i nestašne i veoma pažljive prema njihovim vlasnicima. Oni traže hranu i jedu dok im stomaci ne budu toliko okrugli da se teško kreću po akvarijumu (iako treba paziti na to da se ne hrane preterano). Oni uglavnom koriste grudna peraja kad plivaju i zbog toga imaju brze lebdeće pokrete u vodi, što se može porediti sa kolibri pticama. Njihove ispupčene oči se kreću nezavisno jedno od drugog i u kombinaciji sa malim ustima sa kljunom, daju efekat šašave i iznenađujuće izražajne face.

Iako temperament varira od vrste do vrste, mnoge balon ribe su agresivne prema drugim ribama, i trebalo bi ih držati samo sa većim ili bržim ribama. Generalno, one su mnogo pitomije sa drugim vrstama nego sa drugim balon ribama, i neke mogu lepo živeti u akvarijumu sa drugim ribama, iako postaju agresivnije kada porastu.

Druge karakterne ribe

U malom akvarijumu, mužjak bete može biti privlačna i interaktivna ribica. Riba “anđeo” je takođe radoznala i reaguje na ljude. Među ciklidima postoje raznovrsni karakteri i akvarijum sa nekoliko vrsta može predstavljati vrtoglavi dijapazon društvenih interakcija i hijerarhija. Mnoge veće predatorske vrste kao što je “arowana” ribica, prepoznaju svoje vlasnike i ponašaju se u skladu sa tim. Čak i ako ste ograničeni na kućne ljubimce koji žive u akvarijumu, bilo zbog alergena ili stila života, vi i dalje možete živeti sa stvorenjem koje vas prepoznaje, poštuje i reaguje na vas.

Posted by admin January 30, 2012 Read More

Kako ribice plutaju

Kako ribice plutaju

Ribice su veoma popularni kućni ljubimci jer pružaju svojim vlasnicima bezbroj sati relaksacije tako što rade ono što najbolje znaju – plivaju. Međutim, većina ljudi verovatno ne zna odgovor na očigledno pitanje: kako ribice zapravo plivaju? Za razliku od ljudi koji plutaju u vodi, ribe plivaju na različitim nivoima jer one imaju riblji mehur. Istražićemo šta je to riblji mehur, koja mu je funkcija, i šta se događa sa vašom ribicom kada on ne radi pravilno.

Posted by admin January 30, 2012 Read More

Briga o vašem akvarijumu i njegovo održavanje je jako korisno za vaše ribice!

Predivna stvar je imati svoj sopstveni akvarijum. To znači da imate pristup akvarijumu kao svom ličnom bogatstvu koje vam pomaže da se opustite u vašem okruženju non stop tokom cele godine. To može biti veoma dobar i interesantan hobi koji odgovara budžetu većine ljudi a zahteva malo vremena i truda.

Jedan aspekat koji ljudi imaju običaj da previde je neophodnost brige o akvarijumu, on se mora pravilno čistiti da bi se postigao odgovarajući nivo higijene koji je neophodan za zdravlje i dobrobit vaših ribica kućnih ljubimaca. Ako zanemarite ovaj osnovni režim čišćenja, vi vaše ribice izlažete opasnosti i završićete sa mutnim akvarijumom. Briga o akvarijumu je glavni faktor koji ima najvažniji uticaj i igra najbitniju ulogu u održavanju visokog nivoa zdravlja i sreće vaših ribica i ostalih vodenih životinja i biljaka, što nam za uzvrat daje tu privilegiju da ih posmatramo mnogo mnogo godina.

Vremenom, crne alge se mogu formirati na zidovima akvarijuma i one će zajedno sa nepojedenom hranom koja se nagomilava u šljunku na dnu akvarijuma, stvoriti higijenski problem. Rešenje leži u borbi protiv potencijalnog problema pre nego što se on pojavi tako što ćete iskoristiti pomoć stvorenja, kao što je na primer som, koja jedu alge i hrane se hranom sa dna akvarijuma. Oni će vam pomoći u vašoj borbi protiv otpadaka nagomilanih na dnu i algi koje su se otrgle kontroli na zidovima akvarijuma. Postoje specifična vodena stvorenja koja spadaju u kategoriju koja se naziva “lešinari”, a njih ima u svim oblicima i veličinama, od majušnih kraba do riba srednjih veličina. Svaka od ovih stvorenja služi određenoj svrsi pa morate napraviti pravilnu selekciju. Većina njih se hrani crnim algama i to vam pomaže da ih kontrolišete. Morate biti upoznati sa tim kako se različite vrste slažu jedna sa drugom, pošto neke vrste, posebno velike imaju običaj da jure, napadaju pa čak i jedu manje vrste.

Zbog svega ovoga, moraćete da kontrolišete hemiju vode i da s vremena na vreme menjate 10% vode. Ribice ne vole velike promene i zato se preporučuje da se voda sporo menja a ne cela količina odjednom. Vreme koje utrošite na brigu o akvarijumu će vam se isplatiti jer tako izbegavate problem mutnog akvarijuma i crnih algi i smanjujete broj bolesnih ribica.

Posted by admin January 30, 2012 Read More