Border terijer

Border terijer je mala rasa psa sa oštrom dlakom iz grupe terijera. Prvobitno uzgajani kao lovci na lisice i glodare, border terijeri imaju isto poreklo kao dendi dinmont terijeri i bedlington terijeri.
Iako je ova rasa mnogo starija, Border terijer je zvanično priznat od strane Kenel kluba u Velikoj Britaniji 1920., a od strane Američkog Kenel kluba (AKC) 1930.
2006. border terijer je bio rangiran na 81. mestu od strane AKC-a, dok je u Velikoj Britaniji bio rangiran na 10. mestu.
2008. border terijer je bio rangiran na 8. mestu od strane Američkog kenel kluba.

Opis

Izgled

Prepoznatljivi po svojoj glavi koja je nalik vidrinoj, border terijeri imaju široku lobanju i kratku njušku (iako kod nekih pasa može biti prilično duga) i makazaste čeljusti. Uši u obliku slova V smeštene su na stranama glave i padaju ka obrazima. Uobičajene boje dlake su sivo- smeđa, plavo-smeđa, crvankasta i boja pšenice. Brkovi su im retki i kratki. Rep je osrednje kratak, debeo na korenu i zašiljen.
Uskog i skladnog tela, mužjaci su u ramenima široki 33 do 41 cm, a teški su 6 do 7 kg; a ženke su u ramenima široke 28 do 36 cm, a teške 5,2 do 6,4 kg.
Border terijeri imaju duplu dlaku koja se sastoji od kratke, guste i mekane unutrašnje dlake i grube, čekinjaste spoljašnje dlake otporne na vremenske prilike i prljavštinu, bez uvojaka i talasa. Njihovu dlaku je obično potrebno ručno šišati dva puta godišnje da bi se uklonile mrtve dlake. Nakon toga je potrebno oko osam nedelja da bi površinska dlaka ponovo porasla. Za neke pse, četkanje jednom nedeljno je sasvim dovoljno. Većina border terijera ima kratku dlaku, ali ponekad se preferira i duga dlaka.

Temperament

Iako nekad mogu biti tvrdoglavi i jake volje, border terijeri su u većini slučajeva vrlo blage naravi, druželjubivi i retko agresivni. Oni su dobri sa decom ali nekad jure mačke i druge male kućne ljubimce.
Border terijeri su dobri u aktivnostima koje su usmerene na neki zadatak i imaju sposobnost da skaču visoko i trče brzo, što je iznenađujuće obzirom na veličinu njihovih nogu. Ova rasa se ističe po gipkosti ali brže će naučiti da skaču i koriste klackalicu nego da trče oko čunjeva. Lako ih je obučiti da izvršavaju zadatke ali teško ih je trenirati ako su naučili mnogo trikova.
Oni su inteligentni i voljni da ugađaju ali zadržavaju dozu nezavisnog mišljenja i inicijative koje su u njih usađene da bi mogli da tragaju za pacovima i lisicama pod zemljom. Njihova ljubav prema ljudima i blaga narav čine ih dobrim psima pomagačima, posebno deci i starijima, a ponekad se koriste da pomognu slepima ili gluvima. Od mladih dana ih treba trenirati na komandu.
Border terijeri se mogu adaptirati veoma dobro različitim sredinama i situacijama i dobro se nose sa privremenim promenama. Oni se dobro slažu sa mačkama sa kojima su odgajani ali uglavnom jure druge mačke i male životinje kao što su miševi, ptice, zečevi, veverice, pacovi i zamorci.
Border terijeri vole da sede i posmatraju šta se događa. Kada ih šetate, oni često sede i leže u travi da bi posmatrali sredinu koja ih okružuje.

Zdravlje

Border terijeri su generalno veoma otporna rasa, mada se za njih vezuju određeni genetski zdravstveni problemi u koje spadaju:

  • Displazija kuka
  • Pertesova bolest
  • Različita srčana oštećenja
  • Mladalačka katarakta
  • Progresivna retinalna atrofija
  • (Epileptični) napadi
  • Pseći epileptični sindrom praćen grčenjem (CESC)

Zbog njihovog nagona za ubijanjem i jedenjem malih životinja, border terijeri često uništavaju stvari, međutim ne uništavaju svi border terijeri žive životinje, ali ponekad jedu igračke koje su nedovoljno čvrste. Loše varenje zbog igračke koje pojedu može prouzrokovati pojavu bolesti. Tipični simptoni su letargija, smanjena želja za igranjem, pas sveukupno deluje nesrećno, odsudstvo reakcije na pažnju i nemogućnost ili nedostatak volje za spavanjem. Ovi simptoni su generalno veoma uočljivi, međutim, takođe su prisutni kod ženki border terijera pre nego što će imati teranje.

Takmičenja pasa

Border terijeri su zaradili više titula od Američkog Kenel kluba (AKC) nego bilo koji drugi terijeri. AKC test za pse ne podrazumeva pravi lov već je to veštačka, ne-nadmetačka vežba u kojoj terijeri ulaze u glatke, drvene tunele širine 23 cm koji su pod zemljom, jednom ili u više navrata da bi zalajali ili zagrebali kavez pacova koji su bezbedno smešteni iza drvenih rešetaka. Ovi testovi se sprovode da bi se utvrdilo da su instinktivne osobine sačuvane i razvijene, kao glavne osobine potrebne psu da bi obavljao poslove za koje je predodređen. Dok ovi testovi nisu bliska procena lova, popularni su u Americi i nekim Evropskim zemljama jer čak i velike rase Kenel kluba mogu da prolaze kroz ove tunele sa lakoćom, psi mogu ostati nepovređeni dok to čine i nije potrebno da kopaju. Pošto su border terijeri “u suštini radni terijeri”, mnogi vlasnici border terijera smatraju da je važno testirati i razviti instinkt njihovih pasa. Ovi tesovi takođe pružaju veliko zadovoljstvo psima. Američko udruženje za radne terijere (AWTA) zaista sprovodi “suđenja” gde se testiraju nagoni pasa a onda se sudi da bi se utvrdila “Najbolja rasa psa”. Ova suđenja se takođe sprovode slično kao što je u prethodnom tekstu opisano.

Poreklo

Border terijer vodi poreklo od i dobio je ime po Škotskim borderima. Na granici između Škotske i Engleske, čemu duguje svoje ime, ili veseo ali ne i bučan kućni ljubimac. Njihova prvobitna svrha je bila da gone lisice koje su otišle pod zemlju. Takođe su ih koristili da ubijaju glodare, ali su korišćeni i da love vidre i jazavce.
Prvi border terijer Kenel kluba koji je ikad registrovan je bio Mos truper, pas koji je dobio titulu od Džejkob Robinson Čipa 1912. i registrovan na spisku Drugih varijeteta Kenel kluba 1913. Border terijer je bio odbijen da bude formalno priznat od strane Kenel kluba 1914. ali je dobio svoj žljeb 1920. a prvu normu su napisali Džejkob Robson i Džon Dod. Džasper Dod je postao prvi Predsednik Kluba.

 

Izvor: Wikipedia

Morate se ulogovati da postavite komentar.