Burmila

Burmila je rasa domaće mačke koja vodi poreklo iz Velike Britanije, a nastala je 1981 ukrštanjem persijsje činčile i burmanskih rasa. Za ovu rasu su standardi napravljeni 1984. a 90tih godina je dobila pravo da se takmiči na prvenstvima u Velikoj Britaniji.


Poreklo


Burmila je prvobitno nastala potpuno slučajno u Velikoj Britaniji. Dve mačke, persijska činčila zvana Sankvist i lila burmanska mačka po imenu Faberži su obe čekale partnera njihove rase u različitim sobama. Jedne noći je čistačica ostavila otvorena vrata. Mačke su se parile i dobili četiri mačeta rođena 1981. koja su bila tako neodoljiva da je morala nastati nova rasa.

U GCCF-u (Upravno veće ljubitelja mačaka), burmila se smatra delom azijske rase mačaka. U organizaciji Fédération Internationale Féline prihvaćena je kao burmila. Neki upravni organi koristili su ime australijski tifani, međutim ova rasa nije međunarodno prihvaćena i standardizovana- ime tifani se koristilo da opiše mnoge različite rase čiji izgled varira od rase ragdol do birman rase i može sadržati bilo koje od ovih rasa i još neke rase. Mnoge australijske tifani mačke u australiji sadrže više od tri četvrtine persijske činčile a zadržale su izgled i temperament staromodne činčile. Korišćenje ovog imena se smanjuje zbog loših standarda za ime rase, nedostatka jedinstvenog identiteta i izmenjenog genetskog sklopa.

Burmila se takođe pojavljuje u onlajn tekstualnoj igrici Legenda zelenog zmaja; svi mačići Lude Odri su burmile.

 

 



Izgled


Telo


Burmile su srednjeg rasta, imaju mišićavo telo, okruglo lice, kratku njušku i obično su teški između 3.5 i 4.5 kg (8-10 lb). Oči su im obično zelene iako neka udruženja za mačke prihvataju plavu ( a kod mačića mogu biti žute). Crne mačke imaju crno oko očiju, a ne moraju imati boju u tom predelu ili on može biti svetlo braon. Oči su im oblika badema.


Glava


Blago zaobljen vrh glave, osrednji razmak između ušiju, široka oblast oko obrva i vilice, zašiljena u kratak, tup klin. Vrh nosa i brade bi trebalo da budu u istoj liniji. Brada je čvrsta i ima priličnu dubinu.


Uši i oči


Uši su srednje veličine do velike, u osnovi široke sa malo zaobljenim vrhovima. Uši su postavljene tako da su malo iskošene iz profila. Oči su velike, dosta su razdvojene i malo iskošene. One su svetle, a bilo koja nijansa zelene dolazi u obzir.


Krzno


Postoje tri varijante dužine krzna: najčešće ( standardno) krzno je kratko. Dlaka je kratka, pripijena uz telo, po izgledu slična kao kod burmanske mačke ali je mekša i svilenkastija. Pored toga, postoji recesivni dugodlaki gen koji stvara dugodlake burmile. Ove mačke imaju krzno sa poludugom dlakom pripijenom uz telo, mekane i svilenkaste i veliki, široki rep. Dominantan je kratkodlaki gen, a kada dobije po jedan od svakog, biće kratkodlaka. Dve dugodlake burmile koje se pare uvek će imati dugodlake mačiće, dok mačići kratkodlakih mačaka uvek zavise od toga da li su roditelji mačaka nosili dugodlaki gen.


Nedavno je identifikovana treća varijanta, ‚‚plišane” mačke. Profesionalno nije priznata da je različita od kratkodlake, međutim ‚‚plišani” mačići imaju mnogo gušće krzno koje nije pripijeno uz telo. Nije poznato kako se nasleđuje varijanta plišanog krzna.


Boje


Burmila može imati različite boje dlake, uključujući crnu, plavu, braon, čokoladnu i lila. Iako postoje varijante crvenkaste, krem i šarene, ove boje uglavnom nisu priznate. Pored toga, krzno ispod je ili sivo ili zlatno, što zavisi od boje persijskog nasleđa. Postoje tri nijanse krzna kod burmile koje se razlikuju po dubini boje na dlaci. To su one sa površinskom bojom, osenčene i one sa punijom bojom. Kod onih sa površinskom bojom skoro ¾ boje njihovog krzna je ustvari boja donjeg dela njihove dlake ( srebrna ili zlatna) a ostala boja je blago posuta po površini dlake. Kada je boja srebrna, onda te mačke izgledaju kao da su skoro bele. Osenčene burmile imaju ¼ – ½  svoje boje dok one sa punijom bojom imaju skoro svu boju a svaka dlaka im ima samo blagu bledu osnovu. Koža nosa kod ovih mačaka ima nijansu od crvene do pink ( one sa mačke sa punijom bojom imaju nos jače boje koja odgovara boji njihovog krzna). Pored toga, boja njihovih šapica odgovara boji krzna: crne mačke imaju crne šape, čokoladne imaju braon-crne, braon mačke imaju braon, a plave i lila imaju ružičaste šapice.


Genetika boja


Teoretski, genetske karamel burmile takođe postoje. u osnovi su crne ali sa ‚‚karamelizovanim” genom. Iako su uzgajane mačke koje imaju određeni karamel izgled koji se razlikuje od lila, karamel nije generalno priznat i postoje neke polemike oko toga da li karamelizovani gen uopšte genetski postoji. Pošto burmila nasleđuje svoj dijapazon boja od dve različite rase, takođe postoji mogućnost čitavog burmanskog spektra boja                ( crno/bombaj, tamno/braon, čokoladna, šampanj boja, boja cimeta itd.). Međutim, pošto burmila ima osenčeno, išarano krzno, mnogo je teško utvrditi različite suptilne nijanse burmanskih boja, koje izgleda odsupaju od persijskih boja. Iz tog razloga većina udruženja priznaje samo čokoladnu ( od burmanske ‚‚tamne” ili ‚‚braon”).


Temperament


Burmila je prilično neposlušna i nezavisna mačka koja obožava svog vlasnika i veoma je mazna i kada je mala i kada poraste. Po temperamentu su veoma društvene, razigrane i nežne i dobro se slažu sa decom i drugim životinjama. Burmile treba da imaju izbalansiranu ishranu koja se sastoji od sirovog mesa, konzervirane hrane i suve hrane. Preporučuje se četkanje krzna jednom nedeljno.

Izvor: Wikipedia

Morate se ulogovati da postavite komentar.