Bengalska mačka

Bengalska mačka je hibridna rasa mačke nastala ukrštanjem pitome mačke i azijske leopard mačke ( ALC),  Prionailurus bengalensis bengalensis.

Bengalska mačka ima poželjan ‚‚divlji” izgled sa velikim tufnama, rozetama i svetlim/belim stomakom i građom tela koja podseća na ALC.


Ime bengalska mačka je izvedeno od taksaonomskog imena Azijskog leoparda (P. b. bengalensis) a ne od bengalskog tigra sa kojim je u daljem srodstvu.


Istorija

Najstarije pominjanje ukrštanja ALC-a i domaće mačke bilo je 1889. kada je Harison Vir pisao o njima u tekstu ‚‚Naše mačke i sve o njima”:


   ‚‚Postoji tigrasti hibrid živopisnih boja koji se može videti u Baštama zoološkog društva u   Ridžent parku i nešto je između divlje bengalske mačke i tigraste mačke. Veoma je lep ali veoma divalj. Ovi hibridi, rečeno mi je, ponovo će se razmnožavati sa raznim pitomim vrstama ili sa drugim vrstama.


Pa ipak 1927. Gdin. Boden-Kros pisao je magazinu ‚‚Cat Gossip” o hibridima divljih i domaćih mačaka u Malaji:


     ‚‚Nikad nisam čuo za hibrid između bengalensisa ( leopard mačke) i domaće mačke. Jedno od divljih plemena Malajskog poluostrva je pripitomilo mačke i video sam da jedna žena doji mačiće bengalensis ali ne znam da li je ono preživelo i da li se razmnožava sa drugim mačkama!


Najstarije pominjanje potvrđenog ukrštanja ALC-a i domaće mačke bilo je 1934. u belgijskom naučnom časopisu a 1941. japanski proglas za mačke odštampao je članak o jednom takvom slučaju koje su neki ljudi držali kao kućnog ljubimca. Žana Mil  (devojačko Sugden), osoba koja je kasnije imala veliki uticaj na razvoj moderne bengalske rase, podnela je 1946. seminarski rad iz predmeta genetike u UC Dejvisu na temu ukrštanja mačaka.


60. godine 20. veka su bile period kada su mnogi poznati uzgajivači, uključujući Žanu Sugdena, vršili ukrštanja AlC-a i domaće mačke ali evidencije pokazuju da nijedno od njih nije prošli F2 fazu. Nekoliko zooloških vrtova u Evropi je takođe vršilo nekoliko  F1 ALC ukrštanja. U ovom periodu postojala je epidemija mačje leukemije i postalo je poznato da mnoge divlje mačke imaju prirodni imunitet na ovu bolest. Kao rezultat toga, Lojola univerzitet je 70tih godina započeo istraćivački program da bi istražili da li se ovaj prirodni imunitet može uzgojiti ili kopirati.


Tokom 60tih i 70tih godina sprovodile su se razne aktivnosti sa hibridima ali nije se značajno trudilo da se stvori prava rasa od njih. Formiralo se nekoliko klubova za mačke koje su bile usmerene na hibride a nekoliko je posebno bilo usmereno na nešto što je Vilijam Engler, uzgajivač i član Long Ajland ocelot kluba, nazvao bengalska mačka.


Objavljene su brošure kluba koje daju detalje o stvaranju bengalskih mački i safaris mački  (nastala ukrštanjem domaće mačke i Geofroy mačke), a članovi ovih klubova su uzgajali drugu i treću generaciju bengalskih mački. One su 1977. registrovane u Američkom udruženju ljubitelja mačaka ( A.C.F.A.) kao eksperimentalne a 70tih godina su izložene na nekoliko A.C.F.A. izložbi mačaka.


Negde u to vreme je Žana Mill (devojačko Sugden) počela da obnavlja njene napore kao uzgajivača.


       ‚‚….Namerno sam ukrštala leopard mačke sa domaćim mačkama iz nekoliko važnih razloga. U to vreme su divlje mačke bile eksploatisane u trgovini krzna. Negovane ženke leopard mačke ubijane su zbog njihovog krzna a mladunci su otpremljivani za prodavnice kućnih ljubimaca širom sveta. Ljubitelji mačaka su ih kupovali, nesvesni opasnosti i neprikladnosti držanja divljih mačaka kao kučnih ljubimaca. Većina divljih mačića iz ovog perioda je završilo u zooločkom vrtu ili je pobeglo na ulice grada. Nadala sam se da će ako se leopardovo krzno stavi na domaću mačku, tržište kućnih ljubimaca biti zadovoljno. Ako se moderne žene odvrate od toga da nose krzno koje liči na kućnog ljubimca njihovog prijatelja, smanjena potražnja će rezultirati manjom lovokrađom divljih vrsta.


Ona je kontaktirala je dr. Wilarda Centervola u Riversajdu koji je napravio veliki broj F1 vrsta koristeći tigraste mačke u Loma Linda univerzitetu za njegov Centervol projekat o mačijoj leukemiji. Kada su F1 vrste donirale uzirke krvi za njegovo istraživanje, morao je da im nađe dom. Dao je četiri hibrida Žani. Ona je kasnije dobila još pet hibrida od drugih izvora, ali od istog Centervol projekta.


Mill nije koristila lokalne domaće mačke da bi stvorila prve bengalske mačke. Smatrala je da je ALC generički superiorna životinja i želela je da izbegne slabljenje tog elementa. Negde oko 1982. Mill i njen muž su otputovali u Indiju gde im je upravnik zoološkog vrta pokazao divlju indijsku mau. Tako se desilo da se poznata šarena mačka zvana ‚‚Milvud torijevac Delhija” može prepoznati praktično u svim bengalskim mačkama sa pedigreom.


Greg i Elizabet Kent su takođe bili rani uzgajivači i razvili su njihovu liniju begalskih mački uz pomoć ALCa i egipatskog maua. To je bila veoma uspešna loza i mnoge današnje bengalske mačke je imaju u svom pedigreu.


Žana Mill i Kentovi su se mnogo trudili da popularizuju ovu rasu, a kada je javnost videla rezultat njihovog rada, to se brzo priširilo. Kako je broj uzgajivača i vlasnika rastao, to je dovelo do osnivanja odseka za rasu bengalske mačke u T.I.C.A.u. T.I.C.A.  je usvojila prvi pisani standard rase 1986. a prvi bilten o bengalskim mačkama objavljen je u novembru/decembru 1988.


Ubrzo zatim su formirani Internacionalno udruženje za bengalske mačke (T.I.B.C.S.), Savez uzgajivača bengalskih mački (B.B.A.) i Autentična liga za bengalske mačke ( A.B.C.L.). Ove organizacije postoje da bi promovisale savete za pravilan odgoj, da bi obeshrabrile beskurpulozne uzgajivače i pokušale da edukuju ljude o rasi bengaskih mačaka.


Iako su postali popularna rasa sa više od 60000 mačaka registrovanih u T.C.I.A.u, ne prihvataju ih svi registari mačaka, konkretno Udruženje ljubitelja mačaka, jedno od najvećih registara mačaka na svetu, ne prihvata nikakve hibride.


Novi razvoji

Britanska vladina agencija, DEFRA, predložila je reviziju propisa Opasnih delovanja protiv divljih životinja 1976. da bi uklonila licencne zahteve za držanje bengalskih mačaka u Veliikoj Britaniji.


Trenutno postoji nekoliko vrsta domaćih maaka koje su se razvile od bengalske mačke:

  • Serengeti mačka, nastala ukrštanjem sa orijentalnom kratkodlakom mačkom ili sijamskom mačkom sa ciljem da nastane domaća mačka koja po izgledu liči na afrički serval a da se zapravo ne uključuju geni servala hibridizacijom.

  • Savana, koja zaista sadrži gene serval mačke

  • Tojger, nastao ukrštanjem sa domaćim mačkama sa ciljem na nastane prugasti ‚‚mali tigar”

  • Čitoh: pokušaj da se u treću rasu spoje dve postojeće domaće rase tačkastih mačaka sa definisanim karakteristikama ( bengalska i oci mačka).


Izgled

Bengalske mačke imaju obeležja divljeg izgleda kao što su velike tufne, rozete i svetao/beli stomak i građu tela koja podseća na leopard mačke. Bengalska mačka ima rozete i tufne samo na leđima i bokovima, a na drugim mestima imaju pruge. Ova rasa često ima i ‚‚maskaru” ( horizontalne štrafte pored očiju) i štrafte na prednjim nogama.


Bengalske mačke su klasifikovane ili da imaju braon ili bele tufne ( iako one mogu biti drugih boja, braon i snežna boja su jedine boje bengalske mačke koje priznaje Vladajuće veće ljubitelja mačaka ( GCCF). Braon bengalske mačke su ili tufnaste ili išarane kao mramor. Bengalske mačke snežne boje takođe su ili tufnaste ili išarane kao mramor ali su takođe podeljene na plavooke i one sa bilo kojom drugom bojom očiju.


Internacionalna asocijacija mačaka ( TICA) priznaje za takmičenja nekoliko boja bengalskih mačaka ( braon, šaru kao kod risa, boju lasice, tamno sivu i srebrnu), šare        (tufnaste ili išarane kao mramor). U klasi Nove osobine priznaju se druge boje kao i dugodlake mačke.


Temperament

Posle tri generacije od originalnog ukrštanja, ova rasa obično stiče nežan temperament domaće mačke; međutim za tipičnog vlasnika kućnog ljubimca, bengalska mačka koju drži kao kućnog ljubimca bi trebalo da bude udaljena najmanje četiri generacije (F4) od leopard mačke. Takozvane ‚‚mačke osnivači” iz prve tri filijalne generacije razmnožavanja (F1-F3), obično se čuvaju za svrhe razmnožavanja ili za specijalizovane domove za kućne ljubimce.

Izvor: Wikipedia

Morate se ulogovati da postavite komentar.